U oftalmološkim ordinacijama glavobolja je vrlo česta reč, a upravo
očni lekar često otkrije uzrok i reši simptome te nelagode. Neke od tih
glavobolja predstavljaju simptom medicinske hitnosti te oftalmologa
stavljaju u prvu liniju prepoznavanja i rešavanja stanja.
Jedan od najučestalijih uzroka glavobolje je slabiji vid na daljinu, izbegavanje nošenje naočara ili nošenje nepravilno određene dioptrije. To se posebno često deci i osobama mlađe dobi.
Je li dete kratkovidno ili dalekovidno
Slabija vidna oštrina uz crvenilo i nelagodu u popodnevnim satima može biti vezana i za problem dalekovidosti i za problem kratkovidosti. Deca koja su kratkovida naprežu se i napinju prilikom gledanja na tablu ili u televizor, a relaksirana su i opuštena prilikom čitanja teksta.
Približavanje televizoru kao i približavanje sveske ili knjige prilikom učenja uz pojavu ničim izazvane glavobolje može biti jedan od znakova kratkovidosti. Pravilna korekcija naočarima kao i savetovanje i uputstva o dobrom osvetljenju su rešenja koja će ponuditi svaki očni doktor.
Ukoliko
je dete dešnjak, lampa mu mora biti smeštena sa leve strane i jačine 40
do 60 vati, mat obojena. Vrlo je bitno i naučiti dete da crta ili čita
na udaljenosti koja odgovara dužini njegove podlaktice.
Dalekovidost je teže prepoznati. Ponekad deca dobro vide danju, ali kada su umorna ili je slabije osvetljenje veoma slabo i teško čitaju, pišu domaći ili gledaju na tablu ili tekst na televizoru.
Kod sumnje na dalekovidost treba kontrolisati ukupnu refraktivnu snagu oka na maksimalno ukočenu i široku zenicu. Tada dete ne može učiniti dodatni napor i izoštriti sliku, a oftalmolog će odrediti pravilnu korekciju za naočare ili sočiva čime se rešava i glavobolja.
Problemi akomodacije
Astenopija je posebna priča, to je oftalmološko stanje koje se očituje nespecifičnim simptomima kao što su umor očiju, crvenilo, bol u ili oko očiju, zamagljen vid, dupla slika i glavobolja.
Najčešće se simptomi javljaju prilikom rada na kompjuteru ili nakon čitanja. Uzrok je preterano naprezanje mišića oka tokom koncentracije na predmet interesa. Zato se tokom rada preporučuje odmaranje očiju na način da se jednom na sat pogleda u neki udaljeni objekat i na taj način opustimo akomodaciju.
Nekorigovana hipermetropija (dalekovidost) može rezultirati perzistentnim pokušajima akomodacije pri radu na blizinu te uzrokovati iritirajuće glavobolje tokom rada.
U ovom slučaju savetuje se poseta oftalmologu i propisivanje pravilnih naočara u plusu koje će opustiti akomodaciju i rešiti nelagodu u očima. Akomodativni spazam se obično javlja kod mladih pacijenata i predstavlja pojavu očne boli, miopije i mijoze tokom rada na blizinu.
Infekcije i glaukom
Uzrok glavobolje mogu biti i bolesti površine oka, npr. infekcije. Uvealne i skleralne inflamacije bi trebale biti tretirane antiinflamatornim lekovima i obrađene zbog moguće sistemske etiologije.
Posebno je potrebno obratiti pažnju kod bola prilikom pokretanja očnih jabučica. Uvek je ta vrsta bola vezana za dublju upalu unutašnjih slojeva oka.
Jedno od najozbiljnijih oftalmoloških oboljenja, angularni glaukom, također može biti praćen intenzivnom glavoboljom, mučninom, zamagljenjem vida i povraćanjem. Takvi pacijenti ostavljaju utisak veoma teškog bolesnika i javljaju se odmah u stanice za hitnu pomoć.
Akutni porast intraokularnog pritiska vrlo često uzrokuje bolne simptome, dok postepeni porast pritiska na sličnu vrednost uglavnom prolazi asimptomatski.
Najčešće se radi o akutnom glaukomu gde dolazi do kompletnog zatvaranja prednjeg komornog ugla pa je neophodno potražiti pomoć oftalmologa što pre jer se stanje može samo pogoršati.
Hitna stanja
Kad je reč o glavoboljama i boli u očima vrlo je bitno pomenuti i retrobulbarni optički neuritis koji se prezentuje subakutnim gubitkom vida i bolom pri pokretanju očnih jabučica.
Pri oftalmološkom pregledu glava optičkog živca deluje uredno i ne vide se oštećenja, međutim sam pad vida i bolovi pri pokretanju oka su dovoljno alarmantan znak.
Glavobolja u temporalnom delu kod starijih osoba treba upozoriti na mogućnost nastanka gigantocelularnog arteritisa što je hitno stanje. Ukoliko već postoji gubitak vida na jednom oku zbog prednje ishemične optičke neuropatije ili centralne retinalne arterijske okluzije, te se sumnja na ovu dijagnozu, trebaju se što pre dati kortikosteroidi i uraditi biopsija temporalne arterije. Glavni cilj je prevencija uplitanja drugog oka.
Glavobolje koje uključuju oftalmologa su raznovrsne etiologije i među njima ne sme se propustiti migrena. Migrena ima prevalencu od 5-25 procenata i češće zahvata ženski pol.
Promena dioptrije
Kod odraslih se glavobolja može javiti ukoliko se radi o staračkoj dalekovidosti kod koje dolazi do slabijeg izoštravanja slike na blizinu. U ovom slučaju pravilna korekcija dioptrije rešava i problem glavobolje.
Ali, glavobolje se mogu javiti i kod osoba koje već nose naočare. Ukoliko niste obavili pregled kod svoga oftalmologa unazad dve godine, a osetite povremene glavobolje, pođite ponovo na pregled jer se vrlo verovatno radi o promeni dioptrije.
IZVOR: https://www.krstarica.com/zdravlje/tegobe/kako-ocni-lekar-cita-vasu-glavobolju/
Jedan od najučestalijih uzroka glavobolje je slabiji vid na daljinu, izbegavanje nošenje naočara ili nošenje nepravilno određene dioptrije. To se posebno često deci i osobama mlađe dobi.
Je li dete kratkovidno ili dalekovidno
Slabija vidna oštrina uz crvenilo i nelagodu u popodnevnim satima može biti vezana i za problem dalekovidosti i za problem kratkovidosti. Deca koja su kratkovida naprežu se i napinju prilikom gledanja na tablu ili u televizor, a relaksirana su i opuštena prilikom čitanja teksta.
Približavanje televizoru kao i približavanje sveske ili knjige prilikom učenja uz pojavu ničim izazvane glavobolje može biti jedan od znakova kratkovidosti. Pravilna korekcija naočarima kao i savetovanje i uputstva o dobrom osvetljenju su rešenja koja će ponuditi svaki očni doktor.
Dalekovidost je teže prepoznati. Ponekad deca dobro vide danju, ali kada su umorna ili je slabije osvetljenje veoma slabo i teško čitaju, pišu domaći ili gledaju na tablu ili tekst na televizoru.
Kod sumnje na dalekovidost treba kontrolisati ukupnu refraktivnu snagu oka na maksimalno ukočenu i široku zenicu. Tada dete ne može učiniti dodatni napor i izoštriti sliku, a oftalmolog će odrediti pravilnu korekciju za naočare ili sočiva čime se rešava i glavobolja.
Astenopija je posebna priča, to je oftalmološko stanje koje se očituje nespecifičnim simptomima kao što su umor očiju, crvenilo, bol u ili oko očiju, zamagljen vid, dupla slika i glavobolja.
Najčešće se simptomi javljaju prilikom rada na kompjuteru ili nakon čitanja. Uzrok je preterano naprezanje mišića oka tokom koncentracije na predmet interesa. Zato se tokom rada preporučuje odmaranje očiju na način da se jednom na sat pogleda u neki udaljeni objekat i na taj način opustimo akomodaciju.
Nekorigovana hipermetropija (dalekovidost) može rezultirati perzistentnim pokušajima akomodacije pri radu na blizinu te uzrokovati iritirajuće glavobolje tokom rada.
U ovom slučaju savetuje se poseta oftalmologu i propisivanje pravilnih naočara u plusu koje će opustiti akomodaciju i rešiti nelagodu u očima. Akomodativni spazam se obično javlja kod mladih pacijenata i predstavlja pojavu očne boli, miopije i mijoze tokom rada na blizinu.
Infekcije i glaukom
Uzrok glavobolje mogu biti i bolesti površine oka, npr. infekcije. Uvealne i skleralne inflamacije bi trebale biti tretirane antiinflamatornim lekovima i obrađene zbog moguće sistemske etiologije.
Posebno je potrebno obratiti pažnju kod bola prilikom pokretanja očnih jabučica. Uvek je ta vrsta bola vezana za dublju upalu unutašnjih slojeva oka.
Jedno od najozbiljnijih oftalmoloških oboljenja, angularni glaukom, također može biti praćen intenzivnom glavoboljom, mučninom, zamagljenjem vida i povraćanjem. Takvi pacijenti ostavljaju utisak veoma teškog bolesnika i javljaju se odmah u stanice za hitnu pomoć.
Akutni porast intraokularnog pritiska vrlo često uzrokuje bolne simptome, dok postepeni porast pritiska na sličnu vrednost uglavnom prolazi asimptomatski.
Najčešće se radi o akutnom glaukomu gde dolazi do kompletnog zatvaranja prednjeg komornog ugla pa je neophodno potražiti pomoć oftalmologa što pre jer se stanje može samo pogoršati.
Hitna stanja
Kad je reč o glavoboljama i boli u očima vrlo je bitno pomenuti i retrobulbarni optički neuritis koji se prezentuje subakutnim gubitkom vida i bolom pri pokretanju očnih jabučica.
Pri oftalmološkom pregledu glava optičkog živca deluje uredno i ne vide se oštećenja, međutim sam pad vida i bolovi pri pokretanju oka su dovoljno alarmantan znak.
Glavobolja u temporalnom delu kod starijih osoba treba upozoriti na mogućnost nastanka gigantocelularnog arteritisa što je hitno stanje. Ukoliko već postoji gubitak vida na jednom oku zbog prednje ishemične optičke neuropatije ili centralne retinalne arterijske okluzije, te se sumnja na ovu dijagnozu, trebaju se što pre dati kortikosteroidi i uraditi biopsija temporalne arterije. Glavni cilj je prevencija uplitanja drugog oka.
Glavobolje koje uključuju oftalmologa su raznovrsne etiologije i među njima ne sme se propustiti migrena. Migrena ima prevalencu od 5-25 procenata i češće zahvata ženski pol.
Promena dioptrije
Kod odraslih se glavobolja može javiti ukoliko se radi o staračkoj dalekovidosti kod koje dolazi do slabijeg izoštravanja slike na blizinu. U ovom slučaju pravilna korekcija dioptrije rešava i problem glavobolje.
Ali, glavobolje se mogu javiti i kod osoba koje već nose naočare. Ukoliko niste obavili pregled kod svoga oftalmologa unazad dve godine, a osetite povremene glavobolje, pođite ponovo na pregled jer se vrlo verovatno radi o promeni dioptrije.
IZVOR: https://www.krstarica.com/zdravlje/tegobe/kako-ocni-lekar-cita-vasu-glavobolju/
Коментари
Постави коментар